Настанак музике

Scena-lova-na-Grbaji     Pakhavaj_23244

Прво питање није како је настала музика, већ зашто: због чега су наши давни преци- праисторијски људи започели активности из којих ће се временом развити оно што називамо музицирање? Два су основна разлога- један је везан за заједницу (племе, село), а други је чисто индивидуалан, и могао се десити било ком појединцу тада, у међувремену, као и данас или негде у будућности. Услед  изненадног налета јаких емоција, људско биће просто мора да одреагује на неки начин: или да поскочи, подврисне, лупи шаком о зид, сто, или да испусти из себе застрашујући крик. Још и данас у неким нашим крајевима, а нарочито у Црној Гори, постоје жене које су плаћене да глуме жалост и да кукају и запевају на сахранама. То су нарикаче, које су изузетно убедљиве у томе што раде. То њихово лажно запевање и искрени јецај неког нашег давног претка коме је изненада умрла драга особа, заснивају се на истим правилима: почиње јаким и високим тоном (вриском), затим интезитет и висина тона постепено опадају, а све се завршава као неким издахом. Наравно, постоје такође и јаке реакције на позитивне емоције.

Онај први разлог настанка музике има везе са обредима или ритуалима у којима често учествује цела заједница. Обреди или ритуали су низ активности којима људи настоје да од виших сила обезбеде услове неопходне за  опстанак, и то оне на које они сами немају утицаја. На пример, замислимо племе наших предака из леденог доба: у то време успешност лова  је била кључна за опстанак заједнице. Када би извиђач, на пример, објавио да је приметио велико крдо јелена у близини, то је била шанса која се није смела испустити. Сместа су почели са припремама, а једна од најважнијих је била и молба “вишим” силама за успешан и безбедан лов, уз извињење што ће неколико припадника “јелењег” народа бити убијено. С тим у вези, талентовани појединац на зидовима печине исцртава слике које у виду стрипа приказују оно што они очекују да се деси: крдо јелена на првој, људе који стрелама и копљима погађају јелене на другој, и на крају како ловину односе у село. Истовремено, друга група на себе навлачи крзна тих животиња, крећући се у круг око неког тотема или ватре, својим покретима опонашају карактеристичне покрете јелена, ту и тамо испуштајући из себе гласове који имитирају рику. Све то раде усклађено, за шта им је потребна подршка публике која ударцима у дланове даје ритам. Сви су учествовали у ритуалима на овај или онај начин. Задатак публике је био и да понавља за шаманом задњи део његове “бајалице” (слично навијачима на стадиону). То се зове “респондијално” певање. Видимо да се корени свих уметности налазе у тим ритуалима.

     cropped-djembe2 images-2013-12-600450_neandertalfrula_958903485 morske_skoljke_c_stijena_9stratum svirala_od_jelenjeg_roga_c_stijena_4stratum

Друго питање је шта је прво настало- певање или свирање? Наравно, певање: људи су прво користили оно што им је најприступачније, а то је њихов глас. На реду су били и остали делови сопственог тела, као и комбинација истих са предметима из окружења. Лако је претпоставити да су први инструменти били управо ударачки. Први жичани инструменти су имали везе са ловом – лук, на који су могли привезати више тетива и (или) прикачити шупљу тикву као резонаторско тело. За настанак гудачких инструмената требало је употребити два лука итд… Дувачки инструменти су настајали од разних шупљих предмета: кости, грана, трске, рогови, шкољке, или писака који су се правили од коре скинуте са гранчица, спојене трске и слично.

Остаје да одговоримо на још једно питање: како ми данас знамо како је то било у та најстарија времена? Постоје материјални и нематеријални докази. У овом случају, материјални докази би били остаци предмета за које се претпоставља да су могли да се користе приликом музицирања, цртежи у пећинама који приказују људе приликом извођења ритуала и сл. Пошто је оваквих доказа веома мало, више се користе нематеријални докази, пре свега проучавање ритуала и музике промитивних људских заједница. У време када настаје “етномузикологија”, наука која се бави проучавањем музике одређених група које чувају своју традицију кроз векове, још је било неистражених подручја у нашем свету. Музикологија постоји захваљујући проналаску којим је први пут било могуће забележити звук. Зато се тај уређај назива “фонограф”, а изумео га је човек који је изумео и сијалицу- Томас Алфа Едисон. Тада, наоружани фонографом армија ентузијаста креће у праве авантуре, како би документовали обичаје и музику разних егзотичних племена. Многа од тих истраживања са различитих страна су касније сакупљена на једно место и упоређивана.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s